UČENJE DOVE ZA UMRLOG KOD KABURA NAKON UKOPA

Šejh Abdullah b. Baz rhm., u odgovoru na pitanje: „Vidim neke ljude kako zastanu kod groba, nakon ukopa mejta, doveći za njega – jeli ovo dozvoljeno? Da li postoji neka određena dova za taj momenat? Da li je to džematska dova u smislu da jedan dovi a drugi da aminuju, ili će svako doviti za sebe? Očekujemo od vas fetvu po ovom pitanju, Allah vas nagradio“ – kaže: „Sunnet Poslanika s.a.w.s., nam potvrđuje utemeljenost učenja dove za mejta nakon njegova ukopa, jer je: Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njega i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ (Sunen, Ebu Davud) Nema nikakve smetnje u tome da jedna osoba dovi a ostali da aminuju, ili da svako ponaosob dovi za mejta, a Allah je taj koji tevfika daje.“ (Pogledaj: el-Medžella el-Arebijja, Rebi’ul-Ahir, 1413.h.g.; Medžmu’u Fetava Ibnu Baz, 13/205.)

Šejh Abdullah b. Baz rhm., u odgovoru na pitanje: „Da li će se ljudima zabranjivati okretanje prema kaburu prilikom učenja dove za ukopanog mejta“ – kaže: „Neće se zabranjivati okretanje prema kaburu prilikom učenja dove za mejta nakon njegova ukopa. Isto je kao okrenuli se prema kibli ili okrenuli se prema kaburu, jer je Poslanik s.a.w.s., nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njega i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ (Sunen, Ebu Davud) Dakle, nije bilo rečeno: Okrenite se prema kibli. Sve to je dozvoljeno, okrenuli se prema kibli ili se okrenuli prema kaburu. Ashabi bi dovili za mejta, i bili bi okupljeni oko groba umrlog.“ (Pogledaj: Medžmu’u Fetava Ibnu Baz, 13/338.)

Šejh Salih el-Fevzan, u odgovoru na pitanje: „Da li je propisano ili traženo učenje dove za oprost grijeha i postojanost mejta nakon njegova ukopa“ – kaže: „Da! Ono što se od Poslanika s.a.w.s., bilježi, kada je u pitanju dova za mejta nakon njegova ukopa, jeste predaja od Osmana r.a., u kojoj stoji da je Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njega i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ (Sunen, Ebu Davud) Ono što je propisano muslimanima, kada završe sa ukopom mejta, jeste da zastanu nad njegovim grobom, da oprosta za njega traže, i da mole Allaha dž.š., za njegovu postojanost prilikom propitivanja!“ (Pogledaj: Medžmu’u Fetava šejh Salih el-Fevzan, 1/363.)

Šejh Salih el-Fevzan kaže: „Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, je naredio muslimanima da, kada ukopaju svoga brata, stanu kod njegova groba, da traže oprosta za njega i da mole za njegovu postojanost, shodno hadisu Osmana b. Affana r.a.: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ (Sahih. Ebu Davud, Hakim).“ (Pogledaj: Šerhul-‘Akideh el-Tahavijjeh, 1/197.)

Šejh Abdul-Aziz el-Radžihi, kaže: „Ako se, nakon ukopa mejta, uči dova za tog mejta – to je potvrđeno hadisom: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ Allah dž.š., je za munafike-licemjere, rekao: „Nikada im nemoj klanjati dženazu, niti im staj poviše groba!“ (el-Tevba, 84.) Dakle, mu’min je taj kojemu se zastaje nad grobom, nakon njegova ukopa, i uči mu se dova, dok je munafik taj kojemu se ne zastaje nad grobom i ne uči mu se dova!“ (Pogledaj: Šerhu Kitab: el-Reddu ‘alel-Zenadika, 1/82.)